Spiritualni Centar

Seme je posađeno.
Hajde sada da počivamo u nadi,
dok tama radi za nas.

-Vendel Beri

Sve što smo do sada bili i radili u životu pripremalo nas je za ovaj trenutak. Nijedno iskustvo nije bilo uzaludno, a svako je imalo svog smisla, iako tako možda nije baš uvek i izgledalo.

Jutros sam usnila neobičan san. Imala sam osećaj sebe koja se budi u vodi. Ušavši u more na već poznatoj lokaciji, zaspala sam u snu, plutajući u vodi i probudila se na drugom i nepoznatom mestu. To mesto je bilo prijatno, harmonično i bezbedno, svetlih duginih boja, ispunjeno žuborenjem vodopada, delfinima i neobičnim žutim vodenim bićima. Bio je kao neki delić raja u koji sam zalutala.

Svako stvaranje počinje od praznine - slikar se na samom početku stvaranja susreće sa praznim kanvasom. U trenucima kada se um smiri, a ego utihne, nalazimo se u jednom od najmoćnijih trenutaka u životu - trenutku infinitnih mogućnosti. Kada promenimo perspektivu od ispred, na levo, desno, iznad ili ispod, počinjemo da uviđamo da nam se konus percepcije suzio, dok je istovremeno sve oko nas široko i multidimenzionalno. Ovo suženje svesnosti nastaje usled ustaljenih i bezbroj puta utabanih staza naših uverenja i komfor zone.

Davno, davno, još na samom početku, postojala je samo tama koju je ispunjavao Rod (bog sudbine i porodice u legendama starih Slovena), i jaje u kome je bio Svarog (sin Roda). Kada je jaje napuklo, Svarog se izmigoljio iz ljuske koju je iskoristio za stvaranje. Iz dela ljuske jajeta izraslo je sveto drvo koje je odvojilo nebesa od mora i zemlje. Svarog je iskoristio zlatnu prašinu iz podzemlja, vatru, da stvori svet pun života, kao i Sunce i Mesec. Ostaci ljuske sa donje strane jajeta bili su iskorišćeni za stvaranje ljudi i životinja.

Čak i ako smo daleko od mesta koje je ugroženo požarom, kao Stara planina, ili Amazon, i sprečeni da fizički pritrčimo u pomoć, okupićemo se u virtualnom prostoru i održati zajedničku meditaciju sa namerom da se vatra stiša, prizivajući element vode koji će ponovo uspostaviti balans.

Ove, 2019. godine dešavaju se razne prirodne nepogode koje nisu baš uvek tako prirodne - mnoge su prouzrokovane ljudskim faktorom. U celom svetu postoji veliki talas koji nas preplavljuje iz minuta u minut - talas ljudske bezumnosti, pohlepe, nepravde, korupcije i demonstracije moći jedne manjine nad većinom. Sve to ukazuje da se nije mnogo toga promenilo u evoluciji ljudskih bića u poslednjih nekoliko hiljada godina.
Ovakve situacije bude osećaj bespomoćnosti u svakom čoveku koji iole jos uvek ima integriteta i poštenih namera u svom srcu: sila je velika, sistem težak i neprobojan, novac presudjuje,  a običan čovek zauzet, i iscrpljen, od jutra do mraka svojom borbom za opstanak. No, ne mora tako bespomoćno i da ostane.