Politika me ne interesuje, ali me veoma interesuje mir, a u to vreme, sredinom 1990-tih, mnogo se pričalo o miru u Severnoj Irskoj. Pitala sam anđela Mihala o Severnoj Irskoj jednom prilikom kad je sedeo sa mnom. On je rekao da će se ljudi potruditi i pokrenuti mirovni proces. Nije verovatno da će uspeti, ali će mir dolaziti dugo. Trebaće dvadeset godina ili slično pre nego što se sve sredi.Pokazani su mi različiti putevi za svet. Neki putevi, dok sam gledala, bila sam užasnuta. Neke od mogućih budućnosti koje su mi bile pokazane bile su zaista užasne, pa ako se neka od njih ostvari, ne želim da budem živa da bih to videla. Ali, takođe su mi pokazani mnogi sjajni putevi, gde ima mesta za sve da žive u skladu i miru. Verujem da svet u budućnosti može da bude sjajno mesto, ali baš svaki pojedinac mora da odigra svoju ulogu.
Svi obični ljudi žele mir. Došla je da me poseti jedna žena koja je živela u Severnoj Irskoj; njen muž je poginuo u nasiljima, a njen stariji sin je sad bio u zatvoru zbog terorizma. Slamalo joj je srce da gleda kako je njen stariji sin upropastio svoj život i da gleda bol koji je naneo drugima. Njen mlađi sin je sad pošao bratovljevim stopama i ona se plašila da će i on poginuti. Ona nije mogla da vidi kraj tom ciklusu nasilja. Svakog dana išla je u crkvu da se moli za mir i da se moli za normalan život - da njen stariji sin može da se vrati i bude otac svom malom detetu, a da njen mlađi sin može da se oženi i ima decu.
Rekla mi je da je sita toga da odlazi na pogrebe i bila je rešena da ne prenosi mržnju - ali je videla da druge bake to aktivno rade. "Kad bi te bake prestale da ulivaju mržnju u svoju decu i svoje unučiće, bilo bi mnogo drugačije", rekla je ona. Ona se trudila, ali uopšte nije bilo lako. Moje srce je bilo za nju.
Kao što sam ranije rekla, anđeli su mi rekli da je rat laka stvar; sklopiti i održati mir je teška stvar.
Iz knjige Anđeli u mojoj kosi
